КОЛИКА ЈЕ БРЗИНА ШИРЕЊА МРАКА

                             КОСИ ХИТАЦ НАД ЛОНДОНОМ

          Током рата, у светски познатом часопису "National Geographic" објављен је подужи чланак о Каспијском мору и његовом региону, да би се то интересовање затим пренело и у бројне америчке листове. Разлози тог наглог интересовања за ово подручје између Европе и Азије које добрим делом припада Русији, одмах су постали предмет дискусија на  Интернету. Каспијски регион по богатствима нафтних налазишта превазилази резерве Средњег Истока а она до сада уопште нису коришћена јер је Русија имала довољно нафте на другим налазиштима. Поред тога, само Каспијско море, највеће језеро на свету, огроман је извор чисте, пијаће воде која све више недостаје свету и обухвата, по неким подацима, више од четвртине укупних светских резерви.

Повезујући то са изјавама Мадлен Олбрајт да ће онај ко поседује енергију у 21. веку владати светом, учесници у дискусијама су се питали није ли садашње интересовање и напори Америке да овлада Косовом део стратегије о стварању "новог Авијана" за продор у тај део света и у јужне покрајине Русије?

          У данима сирена и детонација неколико саговорника из Београда и различитих француских и америчких градова је расправљало о могућностима ткз. "косог хица" - прорачунавања путање и габарита балистичке ракете домета 2.000 километара. Та ракета, за коју је израчунато да би била дужине до 10 метара и укупне масе од око 8 тона, носила би око 200 кг терета - осиромашеног уранијума који би се сакупио по Србији из муниције агресора - и распрсла би се у ваздуху да свој терет распе по околини. Једноставна и јефтина, са дометом до Париза, Лондона и Мадрида, она би "уљудно вратила уранијум онима који су нам га послали". 

Замишљена као оружје опомене, требало је да том негованом западном свету који чита часописе о здравој исхрани и дијетама, бори се против загађења и - шаље бомбардере на Србију,  "врати" тек део проблема са којима се ми овде сусрећемо...

          Дискусија је већ била при крају, када је београдски део екипе оштро нападнут - да су нестручни у војно-техничком смислу и недорасли проблемима, да су подлегли званичној политици и својој нарцисоидности - и дискусија "за" и "против" се распламсала...

          Винету - Мај 25, 1999 18:00 (195.250.*)

          За разлику од вас "патриота" који млатите из земаља које су вам пружиле све што и својим грађанима (уосталом, и вас је тамо неко присилио да узмете мрско вам држављанство, је ли?), они живе у Београду, граду и земљи (која у последње вријеме добија свакодневно добру порцију бомби, што сте можда чули однекуд) и са тим не могу да се помире. Мора им се признати да имају муда (колико су разборити, то је друга прича).

          ПС. Желим вам свима, патриоте, а поготову вашој дјеци да живе у Србији, и то што прије то боље (од јесени би било ОК). 

          РАБ - Мај 25, 1999 18:10 (142.58.*)

          Па што не потпишете (захтеве НАТО-а - прим.аутора) ако су само људи у дијаспори за рат и против Запада? Или можда ипак не треба потписивати?

         Мишко П - Мај 25, 1999 19:06 (216.192.*)

         Доста нас је "побегло" из Југе још ономад, много пре овога. Да ти искрено кажем зовем кући стално, није им свеједно - али и не жале се пуно. Знају због чега испаштају. Чак и мене смирују и изгледа ми да и моји старији, а не само млађи "имају муда". Да не идем у детаље, ко се бори а ко је код куће... али нико од њих не лупета против своје рођене земље, него подносе то шта их је снашло...

Ако ти мислиш да је омаловажавање свог народа доказ да се неко сместио међу "интелектуалце" онда се ја не бих сложио.

Постоји време за све. Зна се када се шта ради. Ако гасиш пожар месец дана пре него је почео, онда је то пример болесног а не здравог ума.... Војску, власт, милицију, и сличне институције нападаш у мирнодопско време (и треба да их нападаш, да буду бољи), али ако се то ради у време кад нас нападају са свих страна, и када наша војска и милиција буквално гине..., да не говорим о патњама цивила.... то је онда, мој господине, ментални дефект, најблаже речено.

          Волео бих да те видим у демократској Канади како блатиш своју војску, волео бих да видим како би прошао... И то у време када је канадска војска агресор..., неколико хиљада километара далеко од куће...

          Винету - Мај 25, 1999 19:38 (195.250.*)

          Ради се о екипи која млати глогиње из иностранства (после билијара и пива, док им жена не да нови задатак). То што нема струје и воде овде, и размишљаш хоће ли ови одозго бити прецизни или ће опет бити "500 м подбачај", њих боли ђур.

          И не ради се о потписивању или не. Само немојте бити толико цинични док људи гину (а сад стварно гину, није више зајебан....) и протурати причу о крсту и слободи, и о томе како патите за својом земљом у одвратној вам новој домовини, чију социјалну заштиту уживате и чији сте пасош једва дочекали (нико вас не осуђује, наравно, зато сте и отишли)...

          Дођите мало овде да носите воду на 10 спрат, загријавате воду за купање дјеце на ракији и да слушате ПВО. Или дођите да градимо порушено кад ово стане. Дођите да живите у Србији и помогнете својој отаxбини радом, знањем и тешко зарађеним доларима, (што би пјесник рекао: да дијелите судбину свог народа), да не помињем могућност облачења униформе, итд.

          Звучи вам као ноћна мора, а?

          Или дајте цркви 30 $ и испуните патриотску дужност; и само вас молим имајте бар мало мјере кад пишете огледе о патриотизму(на крају крајева, ето вам браће из бивших република па се са њима надјеб....., оставите нас из ЈУ на миру).

          ПС. Можда сам огорчен, али не мрзим никога, поготово дјецу (било чију), а неке од вас бих волио да видим од јесени у Србији...

          А што се тиче личног угла само имајте у виду да сваке ноћи слушам бууууммм, да нисам имао воде и струје 3 дана, и да чекам кад ће да ме мобилишу (да замијеним буразера који је од почетка у чизмама).

          Патетично, али истинито (знам да нисам једини, наравно). Није страшно, може и горе? Па и може, само није морало у Европи, на почетку 21. вијека...

                  

ПИСМО ВОЈНИКА СА КОСОВА          

          Како је било на Косову и Метохији тих дана посетиоци Интернета су сазнавали преко Гагијевих писама и писама војника из тамошњих ровова која су повремено објављивана изазивајући посебну пажњу.

Муња - Мај 25, 1999 17:58 (212.52.*)

        "Авиони су гадни теоретски, али у пракси није страшно. Гађају само статичне циљеве и повремено насумице посеју касетне. Кажем насумице јер јесте тако - гађали су шуме, па поља, па Ситницу, онако уздуж, па разне голети и камењаре... До сад нисам чуо да су сјеб... наше овде, али има жртава од оних касноексплодирајућих, углавном цивила. Тутње, тутње, удри по Бори и Рамизу по хиљадити пут, макете изгађаше, али нас слабо. Сада лете више, видећемо шта ће бити. Наши обарају доста ракета, међутим ракета има све мање. Кажу да падају и авиони. Лете високо - што тако високо кад кажу да су нам растурили ПВО?

Брате, не брини за мене. Ти знаш како је - увек све изгледа страшније издалека него кад си ту. Ових мојих има доста и млађих, али никад не чујеш ни реч малодушности. Одлучни смо, имамо џебане, хране, још само дуван па смо на коњу. Не знам шта горе чујеш, али ми овде верујемо у победу, онако искрено. Не знам која би сила требало да се стутњи низ ове планинчине да нас одавде помери, а ови Шиптоши нису то, знамо се.

Прва и последња битка се увек бије у срцу и у глави. То је оно где не смеш да пустиш непријатеља. Ако му се ту предаш, ако сумњаш у себе, ако те уплаше, ако будеш малодушан, онда су унапред победили. То је она победа коју ови хоће да однесу са  авионима и бомбама - да им се предамо у срцу. Не знају они нас. Ми се никоме не предајемо, а поготову не унапред. То је оно што очекујем и од тебе, и од свих које знаш ту. Ми се не предајемо. Немојте се предати ни ви, него идемо заједно. Неће нас победити."

СМЕХ НАШ НАСУШНИ

То осећање да се мора издржати упркос свему, стварало је осећај надмоћи над догађајима, онај специфичан ратни хумор у коме се духовитост смењује са горчином, а "вицкастост" укључује и неке друге, иначе непожељне теме. То је смех који проистиче из слободног односа према догађајима посматраном са дистанце, из нових и несвакидашњих углова. Тиме се догађајима одузима судбинска тежина и они постају реалнији, привремени и  променљиви, па тиме и смеху подложни... 

Уз бројне вицеве који су се смењивали на форуму "Хумор" у којима нико није био поштеђен, често су и свакодневна, ратна догађања добијала своју хуморну варијанту или читаве мале "смехотворне" приче у којима су се непознати саговорници смењивали и надмашивали у духовитостима, сведочећи о тим данима као својеврсни документи духовне слободе.

        Ево неколико примера који то илуструју:

После жестоког ракетирања Ниша јавља се Београђанин и пита пријатеља: - Јеси ли добро? - Ма, не знам ни сам... - Па како се осећаш од јутрос? - Како се осећам? Некако промашено...

        Наградна игра: Ко нађе шест локатора, добије томахавк на кућну адресу!               

          И две поруке: београдска - Не бојте се, браћо Руси, Срби су са вама! и никшићка: - Бомбардујте и нас, нијесмо ни ми губави!

       Моника, стисни зубе!

   На форуму "Политика" уз сву озбиљност догађаја и тема, појавило се и "обавештење" о Аркановим "Тигровима" које је одмах надограђено у праву малу хуморно-сатиричну причу:

             Чомбе - Мај 24, 1999 12:57 (209.156.*)

             Незванично се сазнаје да Арканови "Тигрови" од сутра крећу у борбене летове над Србијом.  Судећи по страху НАТО политичара од Аркана, може се само претпоставити колики је страх и паника код пилота и осталих војника НАТО ПАТКА.

          Чарапан - Мај 24, 1999 21:46 (131.215.*)

          А ја чујем да ће сутра да узлети и генерал Ратко Младић. Користиће специјалне српске авионе типа  Јастреб и Галеб који лете веома ниско, невидљиви су, а много  теже се униште него МИГ-29.

         Сада, када лете поново Ратко Младић и Аркан, могу се очекивати бројне цивилне жртве међу невиним, демократским пилотима НАТО-а који  чак могу да буду и масакрирани у авиону који пада.

             ХХХ - Мај 24, 1999 21:56 (209.103.*)

             Најеб... су!!!!!  Из поузданих извора сазнајем да се Војвода Момчило повампирио, са све Јабучилом. Кажу: Јабучилу порасла крила! Генерал Кларк ухваћен како чита српске јуначке пјесме, у нади да ће наћи неко рјешење.

             Зоза - Мај 24, 1999 22:01 (194.247.*)

             Последње вести говоре да је онај воз безобразно излетео пред ракету, и то не једном већ три пута. Поведена је истрага против машиновође.

             Такође се сазнаје у добро обавештеним изворима да су стотинак избеглица трчале ка авиону и викале "авионе, баци нам бомбоне", што је пилот схватио и бацио касетну бомбу како нико не би остао ускраћен. Води се истрага о томе ко је одлучио да се то догоди без сагласности СНН.

Кремба - Мај 25, 1999 04:50 (212.62.*)

Имам у дворишту "поклоњену" рупу од једно 3,5 метра дубине и једно 10-ак метара ширине...

        Шта би могао да засадим??? (Мислим, да не зврји онако празна!).

        П.С. Да знате само колико је ваздух у стану свежији кад нема прозора!!! А и околина је мало другачија...

                                     

ИСПАЛИ И - ЗАБОРАВИ 

          Рушилачки летови над Србијом имали су шифровани назив "Милосрдни анђео". Од "Небеских јахача" и "Пустињске олује" до ових "анђела - рушитеља", називи ратних мисија су се смењивали од помпезних до саркастичних, али девиза америчких и НАТО пилота остала је иста: "Испали и - заборави"...

          Пуних 75 дана две невидљиве војске су се бориле над Србијом. "Једна - стално изнад облака, сакривена висином и "стелт" технологијом, друга - скривена сенкама завичаја и памћења, заштићена правом на живот, срећу и будућност... Једном, када се ово заврши" - каже једна од личности Интернет романа "Савршен злочин" - "човечанство новог миленијума мораће да израчуна на колико хиљада метара изнад земље престају да важе лицемерно прокламовани принципи хуманизма и демократије, просвећености и културе. Теолози ће прорачунати до које то висине допиру Речи Свевишњег, а до које се уважава Реч великог оца Западне цркве. Научнике чека најтежи задатак - уместо брзине простирања светлости, мораће да израчунају колика је брзина ширења мрака"...

          Ирационалност агресије уз употребу најмодерније технологије, изазивала је покушаје да се оно што се догађало тако и објасни. Појављују се текстови о синхроницитету догађања у историји, тајним Теслиним оружјима која замењују радаре, о детекторима промена у електромагнетном зрачењу, о активностима "Харфе на којој не свирају анђели" којом се са Аљаске утиче на временске промене и необичне појаве на небу Србије, чији смо били сведоци.

          Рат је још увелико трајао када се, 17. маја, на Интернету појавило обавештење путничке агенције из Феникса да врши резервације за летове за Београд и то: из Франкфурта авионима Луфтханзе почевши од 31. маја и из Цириха, у сарадњи са швајцарским Свисаром, са првим летом заказаним за 1. јуни. Следећих дана, јављали су саговорници, то обавештење се појавило и као рекламно писмо, у многим поштанским сандучићима у САД. Изгледало је невероватно да једна путничка агенција и авиокомпаније имају информације које нема нико други. Или нешто, једноставно, наслућују и боре се за свој део великог бизнис-колача?

Каснији догађаји су показали да је грешке једва и било - рат је престао седам дана касније, мада су летови остали онемогућени...

Миливој Анђелковић

http://www.amika.rs/